17.06.2008.
Саопштење за јавност
Републичка агенција за телекомуникације (РАТЕЛ) је дана 16.6.2008. поднела тужбу Врховном суду Србије ради поништаја решења Министарства за телекомуникације и информатичко друштво број 345-01-340/2008-01 од 12.06.2008. године којим Министарство за телекомуникације и информатичко друштво „преузима на 120 дана, почев од 13. јуна 2008. године, извршење послова који су поверени Републичкој агенцији за телекомуникације, утврђених у члану 9. став 1. Закона о телекомуникацијама, укључујући и сва овлашћења председника и чланова Управног одбора Републичке агенције за телекомуникације у вршењу поверених послова“, као и захтев Влади Републике Србије за одлагање извршења наведеног решења до правноснажности судске одлуке.
Републичка агенција за телекомуникације констатује да је Министарство за телекомуникације и информатичко друштво поступило незаконито када је донело ово решење и то из следећих разлога:
- Агенција је, у складу са Законом о телекомуникацијама („Службени гласник РС“, бр. 44/03 и 36/06, у даљем тексту: Закон):
- основана као самостални правни субјект, ради обезбеђивања услова за ефикасно спровођење и унапређивање утврђене политике у области телекомуникација у Републици Србији, и независна је организација која врши јавна овлашћења, односно функционално је независна од било ког државног органа, као и од свих организација и лица која се баве телекомуникационим мрежама, средствима или услугама (члан 7. Закона и тачка 4.1.1. Стратегије развоја телекомуникација у Републици Србији од 2006. до 2010. године, коју је донела Влада Републике Србије);
-„sui generis организација, тзв. регулаторно тело на које се не могу применити прописи о јавним агенцијама“ (члан 7. Закона и Мишљење Републичког секретаријата за законодавство број 011-00-863/2005-01 од 26.09.2005. године);
- председника и чланове Управног одбора Агенције бира Народна скупштина Републике Србије, на предлог Владе (члан 11. Закона). - Агенција обавља послове из своје надлежности као поверене послове, у складу са одредбом члана 9. став 2. Закона и сагласно члану 4. Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/05 и 101/07 - у даљем тексту: ЗДУ), јесте ималац јавних овлашћења.
- Одредбом члана 6. став 1. тачка 7) Закона прописано је овлашћење Министарства да врши надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу њега.
- Министарство је овлашћено да обавља послове инспекцијског надзора, што подразумева испитивање спровођења закона и других прописа непосредним увидом у пословање и поступање физичких и правних лица и, зависно од резултата надзора, изрицање мера на које је овлашћено, сагласно закону који уређује државну управу и закону који уређује образовање министарстава, посебних организација и утврђује њихов делокруг.
- Институт надзора над законитошћу прописа ималаца јавних овлашћења (дакле, није надзор над радом ималаца јавних овлашћења) уређен је одредбом члана 57. ЗДУ према којој је, између осталог, Министарство дужно да Влади (уколико ималац јавних овлашћења не поступи по образложеном предлогу министарства како да се пропис усагласи са Уставом или законом), предложи доношење решења којим се поништава или укида пропис имаоца јавних овлашћења ако он није у сагласности са другим прописом или општим актом Народне скупштине или Владе. Ако пропис није у сагласности са Уставом или законом, министарство је дужно да предложи Влади да обустави његово извршење и да пред Уставним судом покрене поступак за оцену његове уставности или законитости.
У складу са наведеним чињеницама Министарство за телекомуникације и информатичко друштво прекршило је своја овлашћења тиме што је неовлашћено донело горе наведено решење о преузимању послова државне управе поверених Агенцији.
Прекорачењем овлашћења и покушајем преузимања надлежности, Агенцији је као самосталном, регулаторном телу у области телекомуникација нанета велика штета, не само у земљи, већ и шире, из разлога што Агенција свој углед гради у земљама у окружењу и земљама Европске уније, као и у оквирима међународних организација у области телекомуникација, чији је пуноправни члан.
Проф. др Јован Радуновић